Министре Шарчевићу, ево шта омогућава Вашим запосленима да Вам раде из леђа

Поштовани господине министре,

У новинском интервјуу под називом „Трауме министра Шарчевића због Инцест траума центра“ (линк ОВДЕ ) с правом огорчени сте изјавили:

«Као да радим у некој чудној зељи у којој нико није дужан да ме поштује. Изгледа да морам да преврнем сваки камен у просвети јер испод њега лежи нека жаба, гуштер или змија.

Већ сам најавио да министарство прави нови тим за превенцију насиља који ће осмислити нове образовне пакете»

С обзиром да будно пратимо, као што смо и више пута обећали, сваки Ваш потез када је у питању школство (јер у те школе иде наше највеће благо – наша деца), ред је и да Вам саопштимо шта омогућава запосленим особама у Вашем ресорном министарству да Вас не поштују и да Вам раде иза леђа и истовремено да Вам предложимо нека конкретна решења како да тај проблем санирате.

Наиме, добро сте приметили да директори школа имају могућност да Вам иза леђа организују семинаре по свом нахођењу и у дилу са организацијама које спроводе семинаре.

Разлог за то је двојак:

  1. Постоје пропусти у законском механизму контроле и праћења који директорима омогућава, не само да организују семинаре стручног усавршавања наставника по свом нахођењу већ и једну по нашу децу још гору ствар – омогућава им и да у дилу са просветним инспекторима заташкају (ако хоће) сваку врсту вршњачког насиља.
  2. Постоје при Вашем министарству повезане интересне групације које се међусобно штите годинама, да не кажемо деценијама (просветни саветници, начелници школских управа или њихови заменици, просветни инспектори у спрези са директорима школа).

Тим групацијама сте Ви «само један од министара који је дошао и прошао». Те групације остају. Оне Вас доживљавају као пролазни кадар, као и Ваше претходнике. Они су ту и њих нико не помера са фотеља, држе се заједно и опстају под каменом као жабе, гуштери и змије из Ваше веома прецизне метафоре.

Појаснићемо на конкретном примеру. Таквих примера имамо неколико, са потпуном документацијом – преписком са Вашим запосленима из школских управа, градских секретаријата за образовање и просветних инспектора. Забринути родитељи чија деца су жртве вршњачког насиља доставили су нам скениране све документе, дописе, деловодне бројеве случајева похрањених у некој фиоци Вашег министарства од стране горепоменутих групација.

Спремни смо да их, на Ваш захтев, у потпуности доставимо како бисте се и сами уверили у пропусте у механизмима који омогућавају Вашим запосленима да не решавају проблем насиља у школама (ако неће – част изузецима који морално раде свој посао) већ да успеју да остану на својим местима без икаквих санкција и да чекају тренутак када ће да се реше Вас.

Ево само једног конкретног примера:

У једној основној школи се догађа континуирано вршњачко насиље. Родитељи се жале разредном старешини, он обавештава надлежну ПП службу.

Психолог/педагог заједно са директором одлучују да тај проблем не решавају, већ да га минимизирају и заташкавају.

На забринута питања родитеља одговарају флоскулом «ми радимо на томе, ми непрестано радимо на томе», што служи као механизам да привремено стишају узнемиреност родитеља и да купе време да ствари заташкају (о разлозима због чега се поједини, не сви, директори и ПП служба одлучују на заташкавање насиља у школи, било сексуалног, било насиља наставник-ученик, било вршњачког насиља, већ смо писали у текстовима које ћемо навести на дну овог обраћања).

Родитељи деце жртава насиља затим покрећу петицију или молбу или допис Руководству школе у коме их сада писаним путем упућују да проблем вршњачког насиља није решен, нити чак смањен, већ да се и на даље континуирано дешава.

Директор поново уверава родитеље да се на том проблему непрестано ради (што је флоскула која служи да што пре скину родитеље са грбаче).

Након нових озбиљнијих инцидената вршњачког насиља родитељи пишу дописе следећим инстанцама из Вашег ресорног министарства:

  1. Школској управи Града
  2. Градском секретаријату за образовање
  3. Помоћнику министра
  4. Републичкој просветној инспекцији

И ту долазимо до кључног момента за Вас:

Директор школе, који је директор бар један-два мандата, се веома добро познаје са одређеним утицајним особама које се налазе у бар две од ове четири горенаведене инстанце.

Довољан је најчешће само један телефонски позив и све надаље иде као подмазано.

Просветни саветник у школској управи ће «одуговлачити» са радом на случају, на позиве родитеља неће бити доступан (иако је у оквиру званичног радног времена), а ако родитељи буду баш истрајни и «досадни» , од просветног саветника или начелника школске управе добиће допис са одговором «примили смо Ваш допис, прослеђен је тамо и тамо, бићете обавештени, имајте стрпљења и разумевања».

Толико што се тиче Ваше Школске управе.

Уколико родитељи наставе да инсистирају на позивању надлежних институција за вршњачко насиље у школи, предузму још ригорозније мере (повуку децу са наставе у школи), на тај начин успеју да, језиком Ваше метафоре, «продрмају неки камен у Министарству» те да испод њега изађе просветни инспектор и упути се коначно на терен у дату школу.

Ово је следећи кључан моменат за Вас:

Просветни инспектор долази искључиво код директора Школе и једино са њим (њом) разговара у вези са пријавом родитеља у вези са вршњачким насиљем!

Евентуално том састанку присуствује директоркин «пајтос» из ПП службе или пајтос из наставног колектива, секретар школе и то је то.

Дакле, просветни инспектор се о ситуацији обавештава искључиво од директора који је од самог почетка до краја решен да заташкава насиље.

Нити просветни инспектор види родитеље који су писали молбе и дописе, нити поразговара са надлежним одељенским старешином (осим ако је одељенски старешина у истој екипи), нити поразговара са самим дететом жртвом насиља – дакле, не узима лично информације ни од једног другог релевантног фактора осим од директора школе.

И други битан моменат:

просветни инспектор налаже искључиво директору да он (она) испита случај на који се родитељи жале и да о свему повратно напише извештај просветном инспектору!

Сада већ видите и сами куда све то води.

Директору ништа лакше – напише извештај да је испитао и утврдио да нема никаквих пропуста (или да има пропуста па намести наставнику који му није по вољи дисциплински поступак, ребне од плате неки проценат да би га научио памети да следећи пут не таласа).

Просветном инспектору такође ништа лакше – напише извештај о ванредном инспекцијском надзору (били смо, разговарали, предложили неке мере директору да утврди то нешто и достави извештај).

Градском секретаријату такође ништа лакше – напишу допис родитељима да је инспекција била, да су на основу тога сачинили извештај и ником ништа. Ником ништа.

Осим деци жртвама насиља, за њих није ништа, за њих је насиље сурова реалност коју осећају свакога дана на својој кожи и на даље.

Следеће што се у понеким школама десило, а ово је од значаја када је у питању Ваша Група за превенцију насиља и дискриминације, је да се понекад догоди да, ако у министарство почну да стижу учестали дописи о новим случајевима насиља у тој школи, да Група ипак на једвите јаде пошаље неког стручног саветника на терен да спроведе разговор или кратак семинар са руководством школе заједно са ПП службом и наставним кадром на тему превенције насиља.

Истини за вољу, министре, из информација које ми поседујемо, до сада су најозбиљније директори-заташкавачи насиља «страховали» од гђе Биљане Лајовић – остале нису доживљавали чак ни као минималну претњу.

Гђа Биљана Лајовић је важила за некога ко се искрено бори за стварно смањење вршњачког насиља, зато нам је жао да видимо како је посрнула под утицајем антипородичне идеологије у промоцију скаредних «образовних» секс-пакета за сексуализацију деце.

Међутим, и према њој директори школа имају исти приступ као и према Вама – «доћи ће и проћи ће, а ми остајемо». Јер им се може. Јер им законски механизми и пропусти у тим механизмима то омогућавају.

Гђа Лајовић дође у школу, сви је пажљиво и са разумевањем , климањем главе слушају, она проради са њима оно што мисли да треба, директор и ПП служба покажу «апсолутно разумевање» да у школи мора да постоји «нулта толеранција на насиље» и онда гђа Лајовић оде.

И поново ником ништа.

Директор и ПП служба и даље раде све као и пре, насиље се заташкава, и креће нови круг испочетка.

Јер им се може.

 

Предлог решења

 

Пошто смо одужили – рећи ћемо само да је наш главни предлог решења, како Вам се не би догађало да Вам раде иза леђа и да се заиста ствари у вези са насиљем у школи помере са мртве тачке, тај да за почетак исправите пропусте у механизмима инспекцијског надзора који омогућавају повезаним интересним групама (директора, просветних саветника, школске управе и просветних инспектора) да симулирају рад.

Појачајте механизме контроле рада инспектора и просветних саветника.

Испитајте случајеве које смо спремни да Вам доставимо и санкционишите одговорне заташкаваче вршњачког насиља у срцу Вашег ресорног министарства – како би свима послужили за пример.

Покажите свима да се не шалите, да сте озбиљни када сте рекли да захтевате да Вас поштују и да Вас не третирају као пса који само лаје док каравани неометано пролазе (некажњени).

Зауставите овај јавашлук у просвети да можемо да се заједнички посветимо стварном и правом решавању проблема сваке врсте насиља у школи, као што сте у интервјуу и напоменули.

Од нас ћете, као и до сада, имати пуну подршку за оно што је у најбољем интересу наших породица, а тиме и наше деце.

Прилог

 

У прилогу достављамо текстове који детаљније и стручно говоре о разлозима због којих се насиље у школама одржава и не решава, као и због чега су програми превенције насиља у школама доживели свој фијаско:

Вршњачко насиље у школи: како га ЗАИСТА решити? (1.ДЕО)

Зашто просветари ћуте о вршњачком насиљу у школи? Ко га прикрива и зашто?

 

Породични људи Србије

5 мишљења на „Министре Шарчевићу, ево шта омогућава Вашим запосленима да Вам раде из леђа

  1. Знају министри добро на шта наилазе кад долазе на функцију. Бојим се да су и они део читавог механизма, иста страна, а не супротна..😥

    Свиђа ми се

  2. Roditelj ću biti tek uskoro ali jesam menadžer (i vlasnik firme) dugi niz godina pa imam nekog iskustva u upravljanju. Uz ove vaše predloge za rešenja ja bih dodala da se svaka prijava ministarstvu mora evidentirati, i kroz istu evidenciju pratiti tok zbivanja. Da sam ministar to bih poverila osobi od poverenja da redovno prati, kontroliše i izveštava a takođe bih i sama našla vremena bar jednom nedeljno da pregledam evidenciju i jedan sastanak sa nadležnim osobama bar na dve nedelje.

    Свиђа ми се

    • Поштована, свака пријава се у министарству просвете и евидентира, добија свој број за праћење, али од тога слаба вајда, све иде онако како смо горе написали. Што се Школских управа и Градског секретаријата тиче, тамо се углавном труде да не евидентирају – осим уколико виде да су пријаве послате на више места (директно у Министарство, Школској управи, републичком просветном инспектору), другим речима – уколико у Вашој пријави виде да су и други „органи“ обавештени, а не само они.

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s